Opomena 187 (SRB)

Ti bi da pucaš na mafiju i zakon
O čemu pričaš nije mafija svako
Gangstera ne čini pištolj nego srce
Dok nišaniš u raklje dali osećaš trnce
Nije oružje za svačiju ruku
Takve kao ti u hladnjači kačimo na kuku
Da vise za primer i odsecamo jezik
Jer pričaju mnogo o čemu nemaju veze
Za zub vilicu, za oko glavu
Vi zveri moje, znate da sam u pravu
Gledaj dragu odozdo dok te pokriva zemlja
Gledaj uličnog sina u demona se menja
Iz pakla je niko, od bola je urliko
Za umrlicu već odavno se sliko
Ne oseća ništa više pa ni sebe
Njegov je životni cilj da iskasapi tebe
Sudiš meni za moje a gde je tvoje
Ti buntovniče bedni, samo pobede se broje
U ovom svetu krv sa zemljom se meša
Zato što sam jači ti bi da me vešaš
Prst upireš u mene, zver u kavez
Jer umiru zbog mene ovce i krave
I ti ćeš biti tu, ne brini ništa
Stiže zver po tebe sa lavljeg ognjišta

Uza zid, nemoj maješ
Sad je kasno da se kaješ
Pregovora nema
Druga šansa se ne daje
Posle mene
Pakao je iznad da ga daje