Vir Ciklon

[Strofa 1: Ciklon]
Ulice znaju mi ime, tu dugo traju mi gilje
Kada me zemlja proguta, hoću da traju mi rime
Jer time bih postao besmrtan
Ne pitaj kol'ko me koštalo to što sam postao bezdušan
I nikoga ne slušam - nema cenzure
Skidamo dlake sa jezika, imamo rane, rane iz detinjstva
Repčuga je moj pop filter kad me bol stigne
Za sav taj iskren strah i bes unutra
Molim te Đavole danas ne zovi me jer sam nedostupan
Ne mogu da plačem, nemam suza
Ne mogu, al' plače mi duša
Pašće vam kruna, jer ja sam junak bez plašta
Koliko dajеš, tol'ko i pružam
I ne mogu sad da stanem jer kao da prati mе neka neman čudna
Dok mi pesmu slušaš, jedno 500 puta
Kažem sebi kul sam, peti lek progutam, ali bez uputstva
I živim od danas do sutra, jer možda sam mrtav do jutra
Lud grad, ovde ti vade gun jer bruda
Ovo je underground za koji ne znaš ni da postoji
Imam toliko under-a, ne mogu da ih prebrojim
Kunem se, repovaću dok postojim, jer repujem, dakle postojim
Ja sam rep koman i meni to dođe kô doping
A vaš je rep prodan i jeftin kô black friday shopping
Odbij, ovde su šutke, ne moshpit
Morao sam da prebolim sve, odavno se više ne bojim smrti
Prvi sami smo sebi mi kopali grobove
Kada boli trpim sam u sobi ćutim
Ovo je ustanak, dugo tretiraju nas kao robove