Kad Hodaš Bajaga & Instruktori

Вече не мирише на ракове и шкољке
Месец је бледа флека боје цимета
Узимаш ципеле за шетање кроз снове
Улица воли ритам твојих корака

Ветар се провлачи кроз непознате речи
Асфалт се милује са твојим штиклама
Сувише мекан да би могао да спречи
Ово је вече пуно твојих трагова

Кад ходаш
Не застајкујеш
И земљу
Не додирујеш
А мене
Не примећујеш
И упорно се трудиш
Да ме прође пожуда
Још дрхтим
Од твог погледа
Из неких
Старих разлога
Не могу да се средим