Srbija je socijala brani svoju gušu (x5)
STRUKA:
A sada reči od Struke
Informacije sa ulice iz prve ruke
Aktuelna tema kola, lanci i čuke (ekseri)
Idealna šljaka
Nabavaljaš za 6 valjaš za 15 m’raka
Posla ima kol’ko hoćeš
Ti znaš kako je u kraju
7 do 107 svi se navukli na paju
Zato postavlja se pitanje, škola i diploma
Il’ da izađem na ulicu i napravim tog soma
Nisam popio svu pamet ovog sveta
Ali ne dam ni pet para na te priče iz geta
18 leta, Struka šeta istim ulicama
Jebe s' istim curicama
Pardon htedoh reći kurvicama
Pa tvoju priču ne gutam brate
Ja sam rođen sputan
Osuđen da večno ovim belim gradom lutam
Moji ljudi ruke gore, nema stida
Srbija je Atlantida
MARČELO:
Maska se kida i skida ispod zida
Pravo lice rida od stida
Atlantida nestaje, a niko rane ne vida
Niko rane ne vidi, pizdim od zavida
Gnjida uživa bez obraza i obzira
Ja pun prezira
Život kao korida surov je, sve nestaje
I sve što nije nestalo, nestaće
Nedaće, daće pečat srcima klinaca
Ožiljak vremena ostaće
Ulična balada neskladna, nesmorna
Nema života od rada
Mada ćale i keva i dalje šljakaju
Za šačicu jada, a mene ne pitaju ništa
Jer ne znam ko sam, ni kuda
Pa truda, pada uzalud ovuda
Svaka staza krivuda
I sve se promenilo, nije isto
Čak ni blizu sranja u nizu
Ortak ide, zapalio za Stoholm, naš’o vizu
Sekvencije izvučene iz konteksta
Ostajem bez teksta
Bez jebenog vremena da shvatim da nema bekstva
I ja bih se rado vratio u svoj hram
Ali mog hrama više nema, tamo je šljam, sram
Ja znam da tu ne pripadam, kasno je
STRUKA:
A sada reči od Struke
Informacije sa ulice iz prve ruke
Aktuelna tema kola, lanci i čuke (ekseri)
Idealna šljaka
Nabavaljaš za 6 valjaš za 15 m’raka
Posla ima kol’ko hoćeš
Ti znaš kako je u kraju
7 do 107 svi se navukli na paju
Zato postavlja se pitanje, škola i diploma
Il’ da izađem na ulicu i napravim tog soma
Nisam popio svu pamet ovog sveta
Ali ne dam ni pet para na te priče iz geta
18 leta, Struka šeta istim ulicama
Jebe s' istim curicama
Pardon htedoh reći kurvicama
Pa tvoju priču ne gutam brate
Ja sam rođen sputan
Osuđen da večno ovim belim gradom lutam
Moji ljudi ruke gore, nema stida
Srbija je Atlantida
MARČELO:
Maska se kida i skida ispod zida
Pravo lice rida od stida
Atlantida nestaje, a niko rane ne vida
Niko rane ne vidi, pizdim od zavida
Gnjida uživa bez obraza i obzira
Ja pun prezira
Život kao korida surov je, sve nestaje
I sve što nije nestalo, nestaće
Nedaće, daće pečat srcima klinaca
Ožiljak vremena ostaće
Ulična balada neskladna, nesmorna
Nema života od rada
Mada ćale i keva i dalje šljakaju
Za šačicu jada, a mene ne pitaju ništa
Jer ne znam ko sam, ni kuda
Pa truda, pada uzalud ovuda
Svaka staza krivuda
I sve se promenilo, nije isto
Čak ni blizu sranja u nizu
Ortak ide, zapalio za Stoholm, naš’o vizu
Sekvencije izvučene iz konteksta
Ostajem bez teksta
Bez jebenog vremena da shvatim da nema bekstva
I ja bih se rado vratio u svoj hram
Ali mog hrama više nema, tamo je šljam, sram
Ja znam da tu ne pripadam, kasno je
Comments (0)
The minimum comment length is 50 characters.