Kako su zli dedaci razbucali proslavu godišnjice braka kod mog druga Jevrema Đorđe Balašević

Na godišnjici braka kod mog druga Jevrema
Forsirala se muzika iz našeg vremena
I točilo se vino iz raznih buradi
I radilo se sve što treba da se uradi

Al’ nepoznati genije je kresnuo TV
A baš je iš`o Dnevnik i pokvario nam sve
I stado se poizvrtalo svud` po patosu
I začas smo skomolali k`o na parastosu

Loša vest, pa još sve puta šest
Ola-la, prepotentni su sretni
Vidim ja: Bolje rat nego rad
Ja spomenicu ne bi` i eto ti ga sad

Zli dedaci su zauzeti novim samitom
Uuu, podigli su nosine, sav svet popalili
A drugi organ ne bi digli ni dinamitom
Jer svoj su zadnji metak odavno opalili

Dedaci, bolje igrajte šah
Ola-la, impotentni su sretni
Sledi im još kalendar il` dva
Pa pakuju za oblake i momke kao ja

Ta glupost s televizorom je bila teški kiks
Jer mužjaci su penili o vojnim silama
A dame su se povukle da gledaju „Tvin Piks“
I niko više nije slušo starog Dilana