Čovek sa mesecom u očima Đorđe Balašević

Sumoran i nem
Jablan gromom razvaljen
Zagledan u čašu preduboku
Bio mi je stran
I naizgled normalan
Al' tad mu spazih odraz meseca u oku

On me oslovi:
"Pa, kako idu poslovi?"
Ma idu, progunđah, u vražjeg vraga
Na to on planu naprasno
Odmeri me sablasno:
"Nemate vi pojma, braćo draga."

Ne znaš ti šta znači ubiti grad
Ne znaš ti bauke kaljavih rovova
Ne znaš ti šta znači spavati sad
Kad sklopim oči, ništa osim tih krovova

Kada sklopim oči, nebom naiđu mobe
Zamirišu gostinjske sobe
Nebom svadba odzvanja
Kada sklopim oči, nebom promiču lica
Zatreperi roj tamburica
Dunav sedef odranja"