Plava balada Đorđe Balašević

E, moj Plavi
Bio si malo sirov al' ipak pravi
Nikad u dilu s' bagrom, nikom u stranu, nikome dužan
Bio si, sve u svemu, dobrom čukom naoružan

Šta da pričam, ja danas ne znam nikog ko ti je sličan
Spremnog da, bez računa, tačno u podne razgrne slabe
I kao Geri Kuper sam izađe pred barabe

Da, tu i tamo setim se devojke po kojoj se znamo
Ćudljivo kišno leto, sedamdest' koja, godina raka
Kad me je školska ljubav ostavila zbog Murjaka?

Ajd, davno bilo, otad se sedam mora Dunavom slilo
Dok jedro mog kaputa burnim su morem terali vetri
Na tvoje epolete, sletele su zvezde dve-tri

I tad su došli popovi, pa topovi, pa lopovi
I čitav svet se izobličio
Ispuzali su grabljivci, pa lažljivci, snalažljivci
Al' ko je smeo da te podseća šta si
Dobro se pamti samo prvi u klasi

Ne znam, Plavi, meni se činilo da Beograd slavi
Veliki uskrs duha, svi ti grafiti, a onda Kordon
Pred onom decom ko pred tobož nekom hordom