Gastarbajterska pesma Riblja čorba

Осећам се к'о последње говно
А то скривам и чувам к'о тајну
Само ћутим, а гласно би псовно
Ој, Франкфурту, јебем ли ти Мајну
Не излазим, само кући седим
Вредно шљакам своје дане радне
Сваку марку гледам да приштедим
Једва чекам да субота падне

Кад суботом народњаци дођу
Ја на врату окачим кравату
Па изведем себе и госпођу
И понесем целу своју плату
Када чујем звуке родног краја
Ја се онда откачим до јаја
Кад музика колце ми засвири
Празилук ми из дупета вири

Пијем пиће, једем ћевапчиће
Са кошуље покидам дугмиће
Певаљка се мало разголити
Цело друштво маркама је кити...

У недељу, у подне се будим
Да се било чега сетим ја се трудим
Самлевен сам к'о млевено месо
А можда сам чак и жену крес'о