D-moll Đorđe Balašević

Odlutaš ponekad i sanjam sam
Priznajem, ne ide, ali pokušavam
I uvek dođe, d-moll

Spusti se k'o lopov po žicama
Ruke mi napuni tvojim sitnicama
I teško prođe, sve to

Jedan d-moll, me dobije
Kako odeš ti, u sobi je
Glupi d-moll
Uvek sazna, kad je to

Uhvati me čvrsto i ne popušta
Lud je za tišinom, to ne propušta
Vodi me, u svoj plavičasti dom

Jedan d-moll, me razvali
Neki bi to prosto, tugom nazvali
Nije to, šta je tuga za d-moll?

Ponekad te nema i sasvim sam
Izmišljam način da malo smuvam dan
Ali je lukav, d-moll

Pusti da se svetla svud priguše
Sačeka poslednje zvezde namiguše
Vuče mi rukav: "Idemo!"