Divljina Beogradski Sindikat

Znam da ovde je sranje, al’ meni je do jaja
Jer bruka i sramota kol’ko imam para
Imam zlatni Rover i s ajkulom pulover
Dok moj lični šofer zivo helikopter

Imam i ženu i decu, al’ i par cica-maca
Pa moram da se štekujem zbog silnih paparazza
Na kraju mog placa je bazen sa penom
Okružen sa golf i teniskim terenom

Na zidovima freske, ornamenti, arabeske
Mesingane kvake i pozlaćene česme
Nameštaj iz Skupštine i Tadž Mahala
Jedem samo ostrige, jer kavijar me smara

Pijem čašicu kristala kada suvo mi je grlo
Dok kroz prozor gledam pande kako penju se na drvo

Život k’o na slici, al’ ne plaćam poreze
Moj životni moto je “Ima se, može se”
Pare su u Švici, neka ih, množe se
Leto na Ibici, ribice lože se

U gliseru vozim se dok starleta skija
Šampanjac je u kibli, ‘ladan je k’o zmija
To mnogo mi prija, jer čovek sam od stila
Na meni više zlata no što imam kila