Miholjsko leto `95 Đorđe Balašević

Do pola jedan je bila na času klavira
Onda korakom merila grad
I usput gledala izloge
Pardon, svoj odraz u njima

U kosi još, poput venca
Ona molska kadenca
Mala vračka
Da, upravo tad`
Iz kafe „Kibic“
Polagano nadođe on
Kao plima

Tajne su tu
Zato da ih neko nasluti
Postoji reč koja vredi
Tek kad` se oćuti
Bogu je kanuo čaj
Svud` je prsnuo sjaj
Jedan platan će ostati zlatan

Ona kroz smeh
Čvrsto svoju kajdanku stišće
Ne drhti on
To je samo to uvelo lišće
Blaženo Miholjsko leto
Jedno i sveto za njih