Prokleto Sam 187 (SRB)

Dali nekako sputano ili usamljeno osecam se ja
Dali mene jos voli moja majka, mozda gresim
Ovo je samo jos jedna neostvarena bajka
Pogled mi je hladan, pogled mi se stalno koci
Nikako da pogledam ja istini u oci
Ne zelim paranoju, ne mogu vise ono vutra
Kad ce vec jednom doci to bolje sutra
Lazu, toga nema vec jedan duzi period dana
U srcu mi se otvorila jos jedna nova rana
Jedino ljubav mi je ostala koja je kao uvek tu
Sad se kajem, puno puta sam zaboravio na nju
Posle cega, nikada nije dala ono sto mi treba
Zelim da osetim ljubav od jеdne zene
Nе da mi napipa adrenalin u vene
Pa da pobegne od mene
Od takvih stvari nikada me nece biti blam
Bicu uvek spreman kome treba sve da dam
Ali osecam se tuzno, jer sam prokleto sam

Jos jedna balada vise, za nekog tise
Ja dobro znam jer sam prokleto sam

O cemu, o kome
Dokle ces da zivis ti, takvim zivotom some
Jel' zivis za sebe ili za nekog ko te muze
Na kraju se zavrsava sve, prolivanje vode
Najteze muske suze
Koja vecno ce na licu da pece i da boli
Osvrni se oko sebe ona drugoga voli
Kao i prijatelji koji digli ruke su od tebe
Prepusten si samom sebi, tvoja dusa sada zebe
Dali navuci ces sidu, grip, ili mozda neki trip
U ogledalu ces gledati svoj usamljeni lik
A mozda posle svega, sve si to prosao
Verovatno je po tebe i sam djavo dosao
Da zatvori ti oci i oduzme ti dusu
I zauvek odnese na tamnu stranu
Ti se treses, poslednje reci, molis se bogu
A publiku koju si zabavljao obaras sa nogu
Zatvaras oci, nekom pocinje novi dan
Unutra si prazan, jer si prokleto sam