Nema povlačenja nema predaje Beogradski Sindikat

Pozdravljam život, jer sam shvatio suštinu
Da nisu bitne stvari, već šta ostavljaš za druge
Da samo zdrave glave možeš ostati još duže
Iskren prema sebi, besmrtan zauvek
Jer kad niko neće, rodi se ideja
Od temelja sve je trulo, mora da se menja
I to je moja želja, da sva nova pokolenja
Plove pravim putem, lakša za tonu poniženja
Nisam Dositej, ja tribun sam iz geta
Nisam čit’o mnogo, ali jesam kol’ko treba
I sad nekom smeta što nisam prljav i bedan
Umem udarce da vratim i dodam im još jedan
Pa nazad na početak, jer ovde sve je stalo
Ovde laži su realnost, okruženje sramno
Dok ne promenimo svest, ja cimaću se stalno
Nema predaje, povlačenja, za mene to je strano
I pre svega, posle svega, jedino što svima treba – BS, BS
I pre svega, posle svega, jedino što treba to je – BS, BS

REF
Još uvek sanjam mračne oblake da prolaze
Još uvek mislim kako jedna reč promeniće svet
I onog dana kada mene više ne bude
Ni tada nema povlačenja, nema predaje

Sutra na svet ako padne vreo kamen
Kad u pepeo nas sve bude mleo plamen
Tad ću te pitati šta ti znače pare
Titule i zgrade, sve je to za džabe
Nećeš steći poštovanje za keš varajući gladne
Ljubavi ima samo onaj ko je daje
Sve za roditelje, braću, ženu i drugare
Sokole u jatu, verne sindikalce
Što krče svoje trase kroz munje barikade
Ne prateći ljude nego svoje ideale
Ceo svet je na ivici, svi samo sebe paze
A mi pazimo i mlade koji pune naše sale
Jer muzika kad zamre život teče dalje
Beogradski sindikat zato poruku im šalje
Napred puna srca, bistrog oka, zdrave glave
Nema predaje, povlačenja, k’o hoće da ga pamte