Dođoška Đorđe Balašević

Njenog brata znao sam
Tako iz čuvenja
Nisam puno mario
Za te dođoše
Vukla se k`o kornjača
Jedna jesen lenja
Spori dani davno prođoše

Pretio je da će on
Na put da mi stane
I da mu se sestre okanem

A Mi smo samo šetali
I pomalo kisli
Dobro sam se nagled`o
Njenih koraka
Druge su mi devojke
Pobegle iz misli
Prhnule…
K`o jato čvoraka

Tih je dana zvonilo
U čast Malog Princa
I odvažnog Bilbo Baginsa

Na svim mojim crkvama
Satovi su stali
Kazaljke se, srećom
Baš tada sklopiše
Sto hiljada reči znam
Al’ jedna mi fali
Da nju kako treba opišem
I sram ga bilo, Gospodo
Ko pomisli loše
Al’ ni nalik na druge dođoše