Namćor Đorđe Balašević

Ne volem
Nikog, lutko!
Takva mi je narav
Kao odžak star i garav
Puno dima je kroz mene prošlo

Ne volem
Ujne, strine, šogore, komšiluk
Nataknem ih na čiviluk
Od njih ništa dobro nije došlo

Ne volem
Semenkare, cigane trubače
Burek, ulične pišače
Nek` mi moju lepu varoš vrate

Ne volem
Džipadžije, Dizel butikaše
Restoteke tamburaše
Svaku pesmu bar za strofu skrate
Mater im!

Al` tebe volem
To je fakat
Ti si mi Ljubav jedina
Prodaću onu našu kućerdu na lakat
Pa nek` je stoput dedina
Da kupim četir konja besna
Da ih u oblak upregnem
Pa s` tobom `di nas niko ne zna uteknem