Sahrani nju u grob (Romeo i Julija) Lil Zebra

Na istoku se sivo jutro smeška
Na mrku noć, i zlatni oblak mreška
Putanjom dana, gde vatreni juri
Titana dvopreg, mrak pirgavo-suri
K'o pijan se tetura. Pre no grane
Sunce, pa osvit, obodri i stane
Pa pije noćnu rosu žarkim okom
Moraću cveće sa blagodarenim sokom
I otrovnica da naberem trava
Punu tu korpu. Grobnica je prava
Rastinju zemlja, mada mu je mati;
Al' grob je taj i rasadnik što pati
Sve novi plod, a decu svoju tu
Na materinskim grud'ma ona svu
Doji i hrani: svakog od njih
Druške, al' ima vrednosti u svih;
Dok mnogo ima svojstva izvanredna
O, blagoslov su cvet i travka čedna
I kamen, kad se samo k'o što treba
Koriste: nema ničeg ispod neba
Toliko zlog da korist dalo ne bi
A ničeg tako dobrog što u sebi
Izopačenja klicu ne prikriva
Skrene li s puta svog: vrlina biva

Ispod nežnog tkiva
Kožice cvetka tog i lek se skriva
I otrov ljut: on mirisom opija;
Ko okusi trenutno ubija
Zlo i dobro vode boj
I u čoveku, k'o u biljci toj
I gde nad dobrim zla duh otme mah
Crv smrti biljku rastoči u prah