Princeza Sa Asfalta 187 (SRB)

Ponikli smo sa istog ognjišta
Krvlju prolivali, ista bojišta
Još kao klinci klošarili po kraju
Otimali ono što nisu hteli da nam daju
U svet kriminala, otvoriše se dveri
Rođeni grubi, mi odrasli ko zveri
Ja šest ona deset, uzor jedno drugom
Te nevine dane sada dozivam sa tugom
Naš životni staž je beneficiran
Akcijom iniciran, krvlju inficiran
Pohlepa leži u svima nama kao bomba
Na potez, hoću sve i odmah
Ma koliko uzela a nije bilo spasa
Za nju su mala i nebeska prostranstva
To opominjaše je, ali ne vredi
Nije umela ona da kontroliše apetit
I reko joj je: Takvi kao ti ginu
Pazi na svinje dok hodaš kroz brloge
I jednom kada lutko zgaziš na minu
Ne pitaj ko ti je odneo noge

[ref.]
Gde je kamera gde je rasveta
Za princezu s asfalta
Gde je, gde je kamera gde je rasveta
Za moju sestru s asfalta