Kao talas ... Đorđe Balašević

Negde se pipnu naši mali svemiri
Kada već pomislim da spavaš
Zašumi saten... Tama se uznemiri
I kao talas naiđeš

U školjki tvoga pupka leto zimuje
Tu čuvaš mrve sunca za nas
Sa tvojim dodirom se čežnja rimuje
Dok kao talas nadireš

I ništa više nije važno
Lice sveta zlobno i lažno se raspline za čas
I niko više nije bitan
Svi su pesak prezren i sitan, pesak ispod nas

Srebra decembra kuju prsten za tvoj prst
Niz tvoje sapi zvezda pala
Zalud te privijam uz sebe, ko uz krst
Kao talas izmičeš

Ostavljaš slane kapi bistre
I jato dobrih mirisa Istre po sobi razvijaš
Ostavljaš varljiv zalog pene
U srcu ove napukle stene koju razbijaš...