Panonski mornar Đorđe Balašević

Gledam Banat, Srem i Bačku s Fruške gore
Gledam tako, a u duši lom
Tu je nekad, kažu knjige, bilo more
Čekalo me, pa presušilo

Rođeni sam moreplovac ko Magellan
Il’ još bolje ko admiral Cook
U ravnici usred njiva gubim elan
Nasukan u žitu morski vuk

Mog mora nema i ne znam šta da radim
Moj stari kaže da ni Dunav nije loš
Mog mora nema, al’ ja živim u nadi
Da možda ipak negde srešćemo se još

Život mi je zato gorak kao tonik
Tuga moja bez kraja i dna
Al’ na sreću tu je mesec svetionik
Vodi me kroz plave vode sna

O gde baš mene da tako nešto snađe
Ovo je priča i za suze i za smeh
Poneki mornar možda ostane bez lađe
Al’ i bez mora to je izuzetan peh

Mog mora nema i ne znam šta da radim
Moj stari kažu da ni Dunav nije loš
Mog mora nema, al’ ja živim u nadi
Da možda ipak negde srešćemo se još