Kasno Je Beogradski Sindikat

Стопут ме овај живот бацио на колена
Друге би болела, моја су одолела
Устао и наставио, улица је горела
Триста опекотина, доживотна робија

Сузе сам брисао, јер ме није волела
Авлија проклета, туга је голема
Џепови јој били пуни, у срцу сиротиња
Зато ме је скоро свака гето риба одбила

Стебови у леђима, било их је стотина
БГ џунгла чини чуда пост'о сам животиња
Зато сам на биту након свих ових година
Вози ме репчина, не треба ми промена

Треба ми екипа моја велика к'о гомила
Сам сам ништа, с њима кидам, сваку битку добијам
Али након победа нама нема ордења
Награда и дочека, на улуцама ложења

Нама је довољна само спознаја
Да је БС ћелија преживела, одолела
Зато срања не чујем да ме меланхолија
Не би сморила, на колена оборила

Можда касно је за мене торима
Али где је један пао ту се рађа стотина
Ко преживи причаће, глас се пробија
Има нас све више, улица нас дозива