U senci 187 (SRB)

Spustila se tama, zvuk kljuca u bravi
Prepoznatljivo klik taj je pravi
Modru, koznu jaknu on je skinuo sa sebe
I baca je na krevet, i pada umoran pored nje
Cigara za cigarom, od njih je sve tanji
Jedan henesi, tek da napetost smanji
Jer je znao da je ovaj put otisao daleko
I da nema drugog izlaza, on morace preko

Jer je jedva uspeo da se izvuce iz mreze
I znao je da ce svaki sledeci put biti teze
A onda se setio jedinog razloga
Zbog koga zivi, nesto cemu se divi
Samo za trenutak je bio srecan sto je tu
I odlazi u drugu sobu i tamo vidi nju
Sa razmazanom sminkom, njegovom slikom u narucju
Zaspala je sama i ovaj put
Kao i svaki drugi, kada ga ceka, kada se moli
Da se vrati joj u komadu, jer ga voli
Vise od svega, vise od sebe, jer takav je njen spoj
Vise od one malene stvari koja raste u njoj

Ref
Ja odlazim putem kojim idem sam
I vecno cu patiti, jer sada znam
Koliko me zelis, trebas i volis ti
Oprosti mi, molim te oprosti mi