Misli o moći Beogradski Sindikat

Da odvojim od kukolja žito
Ja biću nam sito i da dodam pritom
K’o razmišlja plitko biće mleven sitno

Ja sa još par drugova tangenta
Usnulih smo krugova, sve zbog srca drhtaja
Neshvaćena grupa nesuđeno luta
Traži šta, ko to zna
Valjda ono što je sreća sama
I usput brdo znanja, a samo znam ja do tada
Po cenu života, to je neprestana potraga
Ali putem skroz zamke vrebaju svakakve
K’o što sva ta zla, zlatna šarena i sjajna
Prečica je most, ali posle prvog koraka
Moja noga propada, njega ne mogadoh ja preći
Noseći na pleći, teret znanja krhkoga
Što od najviših vrhova je veći
Vičem stani, skreći
Ali takva je sudba, gubim dobrog druga
Na drugoj je strani
Već i dani su mu odbrojani
Shvatam težim putu težem
Zato ja ne mogu tuda, ja moram preko brda

U trku sam se našao obavijen maglom
Kako bez cilja lutam
Večnosti dostojan trenutak
Napravi mesta viziji puta
Pogled sa ruku sklonih
U praznini, misli izdanak stvorih
Zavet istini položih
I zatim u nepoznato zaronih
Braća mi po postanku
Koja vremenom počeh drugovima da zovem
Pored mene sada hodaju k’o jedno
Pravca držimo se note
Ipak nejaki ne mogaše se izboriti
Sa silinom od nepoznatog straha
Poljuljana misao što
Obasja im lakši put uze maha
Zaslepljeni sreće prividom
U zamke čeljusti ušetaše
Prevareni željom im nametnutom
U večnosti tminu zalutaše
Sa tuge kamenom oko srca
Bez osvrta odlazim dalje
Kroz maglu nazirem obrise uzvišenja
Ka čijem vrhu put me šalje