100 godina samoce Riblja čorba

Осећам се сетно
А ти са првом јесењом кишом
Лукаво, спретно и неприметно
У сећање се увучеш кришом

Онда оклоп са мене спадне
Будем нерасположен и тужан
Ноћи су кишовите, хладне
Ја беспомоћан и разоружан

Унесеш у моју собу
Тугу и тескобу
Муке се не окончају
И препустим се очају

Не треба ми тамница
Пуна влаге и хладноће
Моја је соба самица
За сто година самоће

Видим да тапкам у месту
Да је све празан ход
Срушена кула од карата
На спруд насукан брод

Осећам се сетно
А ти са првом јесењом кишом
Лукаво, спретно и неприметно
У сећање се увучеш кришом