Eleonora (Na Bogojavljensku noć) Đorđe Balašević

Na Bogojavljensku noć
Peku se kesteni
Lome se pogače
A venci smokava
I praporci se pokače
U prednjoj sobi mog baće
To je već navike moć
Bez slova poziva
Društvo se sastalo
Pod istom Ikonom
Za crnim švapskim astalom
Što pamti svadbe i daće

Redak sam gost
U starom kraju
Al’ znam šta misle i u snu
Eh…
I oni mene, kanda, znaju
Jer čak ni pripiti
Ni da pomenu Nju

Čudna je zverčica strast
Od one Ljubavi
Zbog glupe svađice
U buri ćutanja
Potonule su lađice
I minus, na kraju salda
Da l’ grom odabira hrast
Ili se to `pak hrast
Munjama nametne?
Za to baš nemam reči
Bogzna kako pametne
To je ta sudbina, valda