The Last March Đorđe Balašević

Postoji jedno stručno mišljenje po kom sam uvek dosadan i isti
Pa sam probao već svasta: bluz i tango, rege, kantri, rok i diksi
U traganju za novim šlagerom
Sad kopam prstima po tamburi k'o bagerom
Ali panika, brate, tonem poput Titanika

Jer ostade mi marš, jedino još marš
Za ovo ovde, za happy raju što slavi bedu u punom sjaju
Ostade mi marš, ništa osim marš
Pesmica jes' malo čudna, al' vremena oskudna - daj šta daš

Javlja se određeni utisak da imam neke momente u stihu
Ali da moje žalostivne rime negativno utiču na psihu
Dobar sam, kažu, u baladama
Njima bih dirnuo i onog pravog Sadama
Ali u ritmu sam, hm, još nedovoljno iskusan. Jel'?!

Pa da probam marš? Jednostavno marš
Za ovo ovde, za sretno stado koje u mraku mekeće rado
Ostade mi marš, jedino još marš
Pesmica jes' malo jadna, al' vremena prikladna - daj šta daš

Kazu da pesma nas je održala. I ja lično zastupam tu tezu
Al' sad na primer imam tremu, imam jezu kao slepac na trapezu
Ovo je rasklimana država
To više bre ni Pavaroti ne održava
Kamoli jadan ja. Idi, to su naivna nadanja