Šansona Đorđe Balašević

O Bože dragi, sve što kažem
Odmah vuče na šansonu
Tako na penal dospevam
Da svaku glupost otpevam

I već se plašim da sam veštac
Ili već u tom fazonu
Jer sve što pevam pogodim
Uvek se tako dogodi...

Gone me ko da sam vražiji vrag
I sve je manje onih kojim sam drag
I sve je više onih što mi baš nisu skloni...

Hteli bi da mi smrse končiće
Ali pobrkaću im lončiće
Imam na kapi nove, ratne zvončiće...

Za teta-lije iz pešadije
Baš nisam po rezonu
Nešto im nisam logičan
Jasno, čim nisam običan

I sve što ne sme da se kaže
Ja provučem kroz šansonu
I kad se vlasi dosete
Isteklo vreme posete...