Ljubav preko žice V.I.P.

[Intro: Ikac]
Ruke gore za stare dane
Ko je sve zaboravio?
V.I.P. !

[Strofa 1: Ikac]
Imao sam devet te osamdeset devete
Kad imali smo svega tol’ko da se ne brine
Država je lepa, u Hrvatskoj na more
Tad sam letovô u Makarskoj kao da je moje
Na plaži imali smo drvo, pod njim pravi mali raj
Soma maraka je plata, ćale, keva, sestra, ja
Al’ je došla devedeseta, u najavi je rat
Valjda bilo im je dosadno, Bog sam zna
Moja godina je deseta, šta je ovo ne shvatam
Ćale koji je Hrvat, sve odlazi u bestraga
Devedeset prva, to bi trebô da tetoviram
Sve odlazi u kurac, srećna Nova godina
Počele su sankcije, dobro jutro gospodo
Kupuješ za bonove, al’ ono što je ostalo
Nema više maraka, pojela inflacija
Zajedno da plačete, Milosević i nacija
Mafija vlada, totalna blokada
Ministar policije, Branimir Badža
Što je pojeo picu, al’ bolje da je nije
Upucaše puba, u sred Mama Mie
Na ulici je show brate trenerke, pištolji
Prošetaš se sam al’ ako se ne bojiš
Postao si vojnik što bori se za život
Sad je za sve kasno, ako ti je krivo
Sve bi bilo lepo da nije bilo Slobe
I Marka sa Ferarijem, bilo bi nam bolje
Mi postali smo golje, obična sirotinja
Što izasla na ulice, kô stado životinja
Prolazila godina, prolazile dve
Sada prošlo je i osam i gotovo je sve
Šatro, posle svega NATO
I devedeset deveta, Srbi stoko aj sada u blato
Slušaj glavna je fora dva-nula-nula-nula
I peti oktobar, neviđena gužva
Sloba se skinô, ja mislio da neće
Biće nam bolje, kamo lepe sreće
Ostala je gamad i dalje da se šeta
Ubiše i Đinđića, koja brate šteta
Šta sad da radimo više brate ne znam
Ko pije ko šta plaća jer ja više nisam trezan
Čudni su ljudi kad rane se oporave
I što se čini, da svi sve zaborave
I kako sad, kad sve ću da vas pomenem
Izgužvali ste mladost, sada hteo bih da pobegnem